Abstract
У фокусу овог рада су неке дилеме у вези са условним отпустом осуђених лица. Реч је о спорним материјалним, процесним и извршним питањима условног отпуштања осуђеника која постоје у нашим актуелним прописима. Пажљивом анализом прописа у раду се указују на одређене нелогичности и контрадикторности у вези са условним отпустом.
Предмет пажње аутора јесте условно отпуштање осуђених лица која казну затвора издржавају у казненом заводу, али и у просторијама у којима станују. Један део рад посвећена је појединим питањима судског поступка у којем се одлучује о условном отпусту. Одређена пажња посвећена је и самој процедуру у казненом заводу, као и извршењу условног отпуст.
У раду се између осталог указује и на то ко се не може условно отпустити из казненог завода, када осуђени стиче право на подношење молбе, ко се позива на рочиште за условни отпуст, да ли се осуђени може условно отпустити када издржи тачно 2/3 изречене казне, као и о моделима условног отпуста.