Abstract
Сажетак: Правила о изузимању доказа су једна од ретких правила, која се, по својим карактеристикама не могу поларизовати на англосаксонски модел и европско-континентални модел. Јединствени модел изузимања доказа постоји у америчком праву, које је творац exclusionary rule, док је у осталим државама англосаксонског система и европско-континенталног система заступљен релативни систем издвајања у својим аутономним облицима. Под утицајем бројних англоамеричких доктрина и судске праксе судова у САД, успостављен је систем апсолутног издвајања, које се заснива на заштити уставних права грађана с тим да се овакав приступ током времена релативизовао путем изузетака који су прихваћени у пракси.
У овом раду, ауторка се бави настанком и карактеристикама еxclusionary rule, разликама у односу на релативни систем издвајања доказа и најважнијим доказним забранама, које су настале као последица кршење уставних амандмана. Настанак доказних забрана у САД-у, а нарочито оних које се односе на забрану самооптуживања и забрану Hearsay има велики значај за ове општеприхваћене институте англосаксонског права, али и за стандарде ЕСЉП, што показује пракса највише судске инстанце САД, која је анализирана у раду.
Кључне речи: еxclusionary rule, доказне забране, забрана самооптуживања, hearsay,