Sažetak
У раду су размотрене садашње и будуће норме српског међународног приватног права које се односе на лично име детета. Један од најважнијих проблема када је у питању лично име детета са иностраним елементом јесте како уредити признање имена и презимена детета српског држављанства које је одређено и уписано у матичну књигу у иностранству. Тренутно је на снази једнострана колизиона норма која упућује на примену домаћих принудних прописа (норми непосредне примене). То значи да важеће српско право не толерише одређивање имена и презимена детета у иностранству по правилима страног права уколико се та правила не уклапају у захтеве Породичног закона. Закон о матичним књигама упућује матичара да при упису личног имена на основу исправа иностраних органа захтева од родитеља да прилагоде име детета захтевима нашег права, без обзира на то што ће на тај начин дете бити доведено у ситуацију да у нашој земљи има друкчије име него у другој земљи чији је такође држављанин или у којој има редовно боравиште. Нацрт ЗМПП, мада садржи значајне новине, не пружа решење за овај проблем и због тога не успева да прилагоди наше међународно приватно право у области личног имена, захтевима евентуалног будућег чланства у Европској унији, нити успева да оствари циљ међународног приватног права који се састоји у правној сигурности и заштити легитимних интереса странака, у овом случају наших држављана. Аутор предлаже да се у будући Закон о међународном приватном праву уврсти материјалноправна норма о признању личног имена детета одређеног у иностранству која ће водити рачуна о интересима домаћих држављана који живе у иностранству да се њихово лично име призна у истом облику у коме је оно одређено у иностранству.