Sažetak
У раду се анализира однос кривичног права, с једне стране, и медицинске етике и психијатријске науке, с друге, на примеру института психијатријског вештачења.
Након уводног излагања, аутор ову анализу започиње разматрањем принципа слободе појединца у кривичном праву, односно психијатрији. Потом указује на различита виђења ''психичких граничних стања'' од стране две научне дисциплине у контексту принципа кривице, а затим указује и на низ других питања у вези са психијатријским вештачењем поводом којих се јављају дивергентни ставови кривичног права и психијатрије у кривичном поступку. Заједничко за све те случајеве је, према мишљењу аутора, поступање психијатријских вештака противно етичком кодексу своје струке.
На крају закључује да се судско-психијатријском праксом вештачења штети интересима кривичног права, као и озбиљно угрожава етика вршења психијатријског позива.