Sažetak
Угрожавање животне средине данас је у великој мери последица тежње за остваривањем енергетске безбедности, односно потребом за великом количином енергије. С тим у вези, предмет нашег истраживања био је утврђивање међузависности и утицаја енергетске безбедности на безбедност животне средине, али и обрнуто, као и идентификовање извора, облика и носилаца угрожавања којима енергетска безбедност и животна средина могу бити угрожене. Како бисмо то утврдили, а имајући у виду да је „трка за преосталим ресурсима“ у свету у последњих неколико деценија нарочито интензивирана, неопходно је сагледати савремене геополитичке трендове и њихов утицај на безбедност малих земаља, у које спада и Република Србија. Наиме, као кључни фактори енергетске безбедности наводе се постојање, производња (експлоатација), транзит и употреба фосилних горива (угља, нафте и природног гаса).
Република Србија располаже значајним количинама резерви угља, док када су у питању нафта и природни гас своје енергетске потребе у највећем делу подмирује из увоза. Географски и геостратешки положаја Републике Србије на простору Југоисточне Европе (и Западног Балкана) указују на њен изразито повољан положај као транзитне земље. Остваривање њене енергетске безбедности у великој мери зависи од сагледавања и разумевања савремених геополитичких трендова. Геополитичке (и хегемонистичке) аспирације великих држава су често доводиле (али и даље доводе) до изазивања одређених конфликата, криза, па чак и отворених оружаних сукоба који, између осталог, утичу и на угрожавање животне средине.