Sažetak
Као својеврстан наставак претходног рада у којем смо указали на специфичности у правној регулативи законског наслеђивања у бившим социјалистичким земљама, овај рад за предмет свог истраживања има правну регулативу закона као правног основа позивања на наслеђивање у осталим земљама Европе, конкретно у земљама бивше СФРЈ. Наиме, земље које се налазе у нашем непосредном окружењу (Словенија, Хрватска, Македонија и Црна Гора), неизоставно се намећу у упоредноправном приказу законског наслеђивања, у прилог чега говори дуг период заједничког развијања наследног права, као и потреба да се јасно уоче сличности и евентуалне разлике у погледу предмета нашег интересовања, у правима ових земаља након распада СФРЈ. Саставни део овог упоредноправног приказа представља и право Републике Српске, као ентитет Босне и Херцеговине, о чијем значају у погледу предмета нашег истраживања, говоре како аргументи изнети у прилог неопходности анализе законских решења суседних нам земаља, тако и чињеница да у овом правном ентитету живи српски народ.
Упоредноправни метод, који је коришћен у овом истраживању, омогућио је уочавање разлика, али и заједничких решења и општих правних принципа, којима се ова група законодавстава Европе руководи приликом нормирања редовних правила законског наслеђивања.