Sažetak
У раду се разматра неколико територијалних спорова, поводом разграничења копнених територија, које је решавао Међународни суд. Дефинисање међудржавних граница је једно од најважнијих питања међународног права и Међународни суд представља веома важну судску инстанцу којој државе могу да се обрате уколико имају нерешено питање границе са суседним државама. У територијалним споровима пред њим нису учествовале само државе које су настајале у процесу деколонизације, него и поједине европске државе као што су на пример Холандија и Белгија. Одређена начела која је Суд примењивао при решавању ових спорова се и разликују с обзиром на регион и на захтеве странака. Суд треба, пре свега, да примењује међународно право и то оне изворе у складу са чланом 38 свог Статута. У својој досадашњој пракси он је пре свега користио међународне уговоре где је то било могуће, али је користио и начело uti possidetis и начело ефективитета како би решио спор који су странке изнеле пред њега.