Sažetak
Сажетак: Основни предуслов да би субјекти верске слободе могли да егзистирају у правном поретку јесте поседовање правног субјективитета. Право на стицање правног субјективитета не тиче се само верских организација, већ и њихових службеника, руководства и самих чланова чије се остваривање права на слободу вероисповести може остварити једино у заједници са другим лицима. Зато се ово право доводи у везу са правом на слободу удруживања и са начелом недискриминације. У раду су анализиране три битне карактеристике поступка регистрације цркава и верских заједница: необавезност, експедитивност и транспарентност. Основна хипотеза рада је да се поступак признавања статуса правног лица верским организацијама у појединим ситуацијама користи као инструмент државне контроле над њиховим радом и деловањем. Друга хипотеза је да правни субјективитет верских организација може бити признат на различите начине, при чему свако гашење или порицање тог субјективитета представља ограничење слободе вероисповести које, да би било допуштено, мора испуњавати услове предвиђене међународноправним стандардима у области заштите основних људских права и слобода.