Sažetak
Сажетак: Родни идентитет и сексуална оријентација сваке особе представљају интегрални део њeне личности и припадају једном од основних аспеката самоодређења, достојанства и слободе човека. Код појединих особа лични, унутрашњи осећај припадности роду није у складу са полом који им је приписаним по рођењу. Ово стање такозване родне дисфорије, ствара осећај да су заробљени у туђем телу-телу супротног пола. Услед тога теже да фактичко стање (унутрашњи психички осећај) ускладе са правним (промена личних докумената сходно полу/роду са којим се персонификују). Аутор у раду сагледава положај транс особа, тј. особа другачијег родног идентитета у процесу транзиције (социјалне, медицинске, правне), у фази прилагођавања родног идентитета – сходно самодефинисаном полу/роду. Несклад између опаженог рода и података у документима значајно отежава или у потпуности онемогућава запошљавање и остваривање бројних других социо-економских права, превасходно у домену остваривања права на тржишту рада и радних односа. Аутор је становишта да се у анализи статуса и положаја трансродних особа на тржишту рада мора приступити са аспекта универзалних, недељивих и неповредивих људских права. У том смислу, потребно је руководити се неповредивошћу континуитета правног субјективитета особе са родном дисфоријом – пре и после прилагођавања родног идентитета.