Sažetak
Приватни и породични живот представљају један од најинтимнијих и најзначајнијих аспеката људског живота. Фокус овог рада је анализа права на поштовање приватног и породичног живота, као елемената заштите члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, превасходно кроз истраживање и тумачење праксе Европског суда за људска права. Право на приватни и породични живот није апсолутно право, већ се државама даје могућност слободне процене и одступања од његове садржине, уколико постоји испуњеност услова децидно предвиђених Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Када подносиоци представке сматрају да је ограничењем од стране државе дошло до повреде њиховог права на поштовање породичног и приватног живота, Европски суд за људска права одлучује о постојању оправданости ограничења у светлу чињеница сваког појединачног случаја, а узимајући у обзир стандарде утврђене досадашњом праксом.