Sažetak
Сажетак
Сва архаична друштва почивала су на једнакости и солидарности. Сва она изградила су механизме којима су регулисали понашање унутар друштва, јер је то био услов опстанка. У таквим друштвима постојала је архаична правичност, која се манифестовала кроз егалитарност, солидарност, али и статичност и конзервативност, а почивала је на обичајима који су важили за све без изузетка. Са раслојавањем архаичних друштава, њиховим ширењем и повезивањем са другим заједницама нестаје првобитне кохезије и сигурности и полако нестаје и она првобитна, архаична правичност и уступа место појму правде као вапају за изгубљеном правичношћу и једнакошћу. Равнотежа која је до тада красила архаична друштва и била идеално стање заједнице непоправљиво је нарушена.
Писмо и настанак првих држава довешће и до првих законика човечанства. Прве држава и њихови владари нашли су се између старог и новог. Повлашћени слојеви диктирали су ново право, спутавајући обичаје, присвајајући привилегије за себе које је право верификовало, док су сиромашнији слојеви друштва чезнули за прохујалим временима. Све су то древни законодавци владари, макар инстинктивно, осећали, тражећи неку златну средину која је гарантовала ред и мир у држави. У Египту, богиња Ма’ат, мерење душа и Књига мртвих одблесак су архаичног друштва и древних схватања, која су се, уосталом, најдуже и задржала управо ту. И творци клинописних законика нашли су путеве и стратегије да се искажу као владари који воде рачуна о свим својим поданицима. Одредбе тих законика више него о ма чему другом сведоче о томе. Било да говоре о сопственим заслугама, било да исказују бригу о рањивим слојевима друштва, било да богатима ускраћују одређене привилегије зарад општег добра, било да се окрећу традицији, било да шурују са боговима или одређују мере и накнаде, они се пре свега труде да буду узони владари свим својим поданицима, у први план стављајући владавину права.