Sažetak
Мaђарска је Директиву 1999/44/ЕЗ о одређеним аспектима продаје робе широке потрошње и пратећим гаранцијама транспоновала у домаће право изменама Грађанског законика из 1959. године, усвојених 2002. године, уместо инкорпорисањем правила Директиве у Закон о заштити потрошача из 1997. године. Такав приступ показао је бројне предности када се упореди са правом Србије. Код нас је, наиме, Закон о заштити потрошача из 2010. године уредио саобразност и гаранцију, што нужно намеће потребу разграничења домена применe ових института, с једне, и одговорности за материјалне недостатке испуњење и гаранције за исправно функционисање продате ствари из Закона о облигационим односима, с друге стране. Транспоновањем Директиве у општа правила уговорног права у мађарском Грађанском законику из 1959. године јединствено су уређене одговорност за материјалне недостатке и гаранцијa. Ова правила важе за све уговоре, при чему је број одредаба које се примењују само у потрошачком контексту релативно мали.
Осим тога, мађарско право може да послужи као пример правног система у којем усклађено функционишу уговорна и законска гаранција. Уговорна гаранција, као и одговорност за материјалне недостатке испуњења (саобразност), јединствено је уређена у Законику како за потрошачке уговоре, тако и за оне који то нису. Осим ње, постоји неколико случајева обавезне (законске) гаранције установљених уредбама Владе. При том је домен примене обе врсте гаранције јасно одређен. Нејасна правна природа и домен примене гаранције из Закона о облигационим односима Србије по усвајању Закона о заштити потрошача из 2010. године, који уводи уговорну гаранцију у потрошачком контексту, такође је једна од негативних последица транспоновања Директиве 1999/44/ЕЗ у посебан закон о заштити потрошача, а не у општа правила уговорног права.
Овај приступ је задржао и нови мађарски Грађански законик из 2013. године: одговорност за материјалне недостатке испуњења (саобразност) и гаранција остају уређене у оквиру општих правила уговорног права. Задржан је систем обавезних гаранција установљених уредбама Владе. Значајну новину представља увођење непосредне одговорности произвођача за несаобразност робе у домаће право. У питању је институт који се помиње у Директиви 1999/44/ЕЗ, али је државама чланицама остављена слобода да ли ће га увести, односно задржати у својим правима. Мађарска је искористила ову могућност и уредила непосредну одговорност произвођача за несаобразност, додуше више од десет година по транспоновању Директиве. И овај институт је уређен у оквиру општих правила уговорног права, при чему се примењује само у потрошачком контексту.