Sažetak
Простор Европске уније (ЕУ) одликује општа либерализација, тј. „слободан проток људи, роба, услуга и капитала“, због чега организовани криминал са међународним елементима увелико утиче на безбедност читавих региона.
Постизање заговољавајућих резултата у сузбијању организованог криминала захтева ефикасну и ефективну међународну сарадњу која подразумева правовремену размену информација, концентрацију материјалних и интелектуалних ресурса са циљем јединственог приступа раду, правилне процене информација и одређивања фокуса истраге.
У оквиру глобалне борбе против организованог криминала, ступањем на снагу Закона о потврђивању споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланница, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране,1 Србија се обавезала да ће постепено усклађивати национални правни оквир са правним тековинама ЕУ, као и да ће их доследно примењивати. С бзиром на то, у овом раду ће бити анализиран степен усклађености појединих одредаба у подручју борбе против организованог криминала, пре свега међународне сарадње у кривичним стварима и полицијске сарадње које су систематизоване у Поглављу 24 – Правда, слобода и безбедност.
1Закон о потврђивању споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр.83/2008.