ПРИСТУПАЧНОСТ ПРОИЗВОДА

Sažetak

У раду је дат приказ настанка и развоја права на приступачност, затим је извршено терминолошко и појмовно одређење универзалног дизајна као конститутивног елемента права на приступачност и на крају су анализирана правила из Директиве ЕУ 2019/882 која се односе на: поље примене правила о приступачности производа; захтеве за приступачност; елементе који искључују примену захтева за приступачност.

Поводом приступачности, неспорно је да се на међународном плану први пут помиње у оквиру Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом. Недоумице постоје у погледу тога да ли се одредбама Конвенције конституише неко ново људско право или се ради о конкретизацији постојећег права на приступ. Те недоумице нису до краја отклоњене ни усвајањем Општег коментара бр. 2/2014, којим је оснажен је став да се не ради ни о каквом новом праву, већ о реафирмацији социјалног аспекта права на приступ и његовој садржинској надоградњи.

Развој права на приступачност се на најбољи начин може уочити сагледавањем упоредноправних термина и појмова који су се користили или се користе за означавање дизајна окружења, укључујући и дизајн производа. Међу хетерогеним терминима који се често посматрају као синоними у појмовном смислу, убудуће би се, ради избегавања конфузије, требало определити за један од термина и то термина универзални дизајн који је усвојен на међународном и комунитарном нивоу.

И поред несумњивог значаја правила Директивe ЕУ 2019/882, могу се уочити битна ограничења која релативизују њихово дејство: кућни апарати, као производи који имају најширу примену, остали су изван поља примене Директиве; правила Директиве се не односе на микропредузећа која чине 93,1% свих предузећа у нефинансијском пословном сектору; одредбама Директиве су предвиђени елементи који искључују примену захтева за приступачност производа; рокови за транспозицију Директиве и одговарајућих мера у национална законодавства држава чланица су непримерено дуги.