Sažetak
Предмет анализе у раду је регулаторни приступ међународних конвенција о превозу робе у погледу неких битних питања из области електронских превозних исправа, као што је правно признање електронских превозних исправа, њихове функције и правна снага. Исто тако предмет анализе су и укупни домети и ограничења релевантних конвенцијских правила.
Конвенције у области превоза робе ни у концептуалном погледу, ни у погледу битних питања нису на исти начин пришле проблему правне регулације електронских превозних исправа. Док неке конвенције том проблему покушававају да приђу системски, у неким гранама саобраћаја и даље важе конвенције које својом садржином само имплицитно омогућавају коришћење електронских превозних исправа. У погледу целовитости регулисања ове материје се истичу се Ротердамска правила и eCMR протокол, али се оне разликују у погледу адекватности регулације и крајњих домета. Ротердамска правила и поред врло амбициозног приступа, нису успела да на одговарајући начин реше најизазовнији проблем целокупне ове материје, а то је ефективно остваривање стварно-правних функција преносивог елекtронског записа, што је у многоме умањило њене крајње домете. С друге стране, eCMR протокол је успоставио сасвим задовољавајуће правне темеље за примену електронских превозних листова у друмском саобраћају.