Sažetak
САЖЕТАК
У Мађарској су се 2020. године распламсале политичке расправе о систему локалне самоуправе. Према мишљењу појединих градоначелника, владине мере предиузете током пандемије, пре свега оне које ограничавају самосталне приходе локалних самоуправа, довешће до повратка система социјалистичких већа и до укиданја локалних самоуправа.[1] Bлада je наиме, тврдила да предузетим мерама жели да ублажи порески терет предузећима током кризе, док опозиција сматра да су ове мере израз освете према оним локалним самоуправама на чијем челу су опозицијске партије. Оне су 2018. године постигле изборни успех за што се по тврдњама њихових лидера, сада кажњавају локалне самоуправе које воде и то на тај начин што се лишавају главних извора самосталних прихода. По њиховом мишљењу се истовремено приходи самоуправа које су влади „по вољи“ компензују из централног извора.
Расправа није новијег датума и добро се уклапа у настојања исказана у процесу сложене реформе локалне самоуправе у последњој деценији, коју су актери смештени на супротним странама политичког спектра различито оценили. Са једне стране као предузимање низа мера централизације и ограничивања делокруга овлашћења локалних власти, а са друге стране као активности које су нужне ради спречавања задуживања локалних самоуправа и повећања њихове ефикасности. Да би се ова појава могла проценити и са научне тачке гледишта, вреди се осврнути на период пада социјализма и промене режима (транзиције), а затим испитати уставни и законодавни процес почев од 2011. године.