Sažetak
Сажетак: Последњих година, нарочито са развојем електронског пословања и трговине, све је заступљенији, тзв. флексибилни модел запошљавања, односно рад ван просторија послодавца. Са аспекта послодавца, овај модел запошљавања има доста погодности у виду смањења одређених трошкова, али и за запосленог је удобнији јер не мора да путује сваки дан на посао. С друге стране, велики недостатак оваквог рада је управо у томе што је тешко раздвојити приватан живот од радних обавеза.
Велике промене у привредама и друштвима земаља у свету до којих је довела пандемија заразне болести ковид-19 у 2020. и 2021. години у великој мери је утицала и на свет рада. Највећа промена до које је дошло у свету рада јесте промена места обављања рада, па уместо у просторијама послодавца, запослени су масовно прешли на рад на даљину, обављајући га најчешће код куће, нарочито током периода трајања ванредног стања и забране кретања становништва. У том периоду рад на даљину и рад код куће почињу све чешће да се користе као синоними за означавање специфичног начина обављања рада – ван просторија послодавца. Таква неуобичајена ситуација је оставила многе државе затечене како да помогну запосленима и послодавцима, услед недостатка одговарајућег правног оквира, али и мањка ресурса за улагање у нове радне услове, пре свега путем нових технологија. У том смислу, рад на даљину показао се као врло успешно средство којим се омогућава континуитет у пословању послодавца, нарочито у време природних катастрофа и пандемија, али су истовремено отворена и многа правна питања везана за карактер и природу обављања оваквог рада.
Кључне речи: рад на даљину, Међународна организација рада, пандемија ковид-19, место рада.