Sažetak
Једна од карактеристика система власти у Петој француској Републици је оснажена позиција шефа државе, али и постојање првог министра као уставне категорије са значајном улогом. Уставом је предвиђена политичка одговорност владе са првим министром и министрима пред парламентом. Одређени француски писци мишљења су да се премијер јавља као централна личност уставне грађевине. Овај челник егзекутиве управља владом, како гласи члан 21. Устава. Такође, постоје конкретна овлашћења која председника владе стављају у позицију њеног стварног шефа. Међу најважнијим овлашћењима премијера је његово право избора у погледу чланова владе. То је право предлагања председнику Републике именовања али и разрешења чланова владе. Премијер је овлашћен да премапотписује одређене акте председника Републике. У случају привремене спречености шефа државе, председник владе председава саветима и комитетима за националну одбрану, као и Саветом министара.У раду се анализирају уставне одредбе које наводе на закључак да је позиција премијера институционално конструисана као јака. Политичка пракса, изузимајући периоде кохабитације, указала је да се већина председника владе налазила у сенци углавном моћних шефова државе. Из тог разлога неопходна је анализа политичке праксе свих осам председничких владавина. Преглед већ сада дугог политичког живота који траје од 1958.године упућује на закључак да су у његовом најдужем периоду, председници републике доминирали јавном политичком сценом.
Премијер у кохабитационим периодима има израженију улогу у извршној власти. Ипак, девет година у три кохабитације не могу да промене централни закључак овог рада да је доминантна политичка пракса Пете Републике довела до тога да је премијер суштински у сенци шефа државе.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array