Sažetak
Сажетак:У раду се разматра правни основ примене принципа предострожности у праву Светске трговинаске организације и утвђују специфичности његове примене у односу на базични концепт принципа предострожности. Посебна пажња се посвећује анализи домета ове примен у погледу отваривања оптималне заштите животне средине. У раду се дају и предлози будућих норамтивних решења у датој области са циљем остваривања одгoварајуће равнотеже између интереса либерализације трговине и заштите живитне средине. Уз сва ограничења, везана за непостојања адекватне правне основе, али и незаокружености и некохерентности праксе решавања спорова У СТО, може се закључити да изведени концепт примене принципа предострожности и његова интерпретација у пракси решавања спорова редукују опсег његове примене у односу на базични концепт. Такво стање посебно не може да одговори потребама технолошког развоја који неминовно доводи до увећаног ризика у погледу утицаја на животну средину, здравље људи и биљни и животињски свет. У таквим околностима када расте значај примене овог принципа потребно је пронаћи одговарајућа правна решења којима ће се обезбедити њихова оптимална примена. У том контексту, могући су различити модели деловања, са свим својим ограничењима, чије релизација је доста упитна