Sažetak
Предмет анализе у овом раду јесте монетарноправна анализа тендеције „озелењивања“ међународног монетарног права које у условима глобалних еколошких изазова у процесу дерогације монетарних норми постаје више „пријатељски“ настројено према очувању природних добара. Поменуто питање у науци и пракси савременог међународног монетарног права, према мишљењу аутора, није довољно истражено што намеће потребу успостављања ширих студија с обзиром на висок степен конзистентности и синтетичко-дијалектичке повезаности између монетарне и еколошке политике на глобалном нивоу. Монетарно право схваћено као целокупност правних норми којима се изражава новчана јединица за деноминацију јавног дуга се традиционално од свог етаблирања усмерава на заштиту монетарне стабилности, монетарне сарадње, и у скорије време, заштиту права монетарних корисника који живе унутар граница једне монетарне јурисдикције. У упоредној монетарноправној традицији уочава се последњих година успостављање еколошке надлежности главних монетарних агената (Европске централне банке и Међународног монетарног фонда) који се постепено укључују у сложен поступак управљања и очувања природних добара. Употребом догматског, аксиолошког и компаративноправног метода, у раду се указује на главне предности примене постулата међународног монетарног права у решавању еколошких проблема и истовремено идентификује потенцијални правни основ зелене надлежности централних банака. Аутори су става да озелењивање позитивне монетарне легислативе кроз утемељење нових надлежности централних банака и примену прилагођених традиционалних мера и инструмената монетарне политике може бити веома корисно и целисходно у заокруживању циљева еколошке политике.
Kључне речи: међународно монетарно право, еколошки проблеми, Мрежа за озелењивање финансијског система, lex monetae, Европска централна банка, Међународни монетарни фонд.