Sažetak
Сажетак: Холистичка учења постоје од памтивека, али без холистичких правних теорија. Холистичка идеја је неупоредиво старија од свог модерног порекла и дисциплинарне интерпретације, јер су људи свет одувек сматрали целином коју су са мање или више успеха објашњавали.
За савремени развој теорије права карактеристично је појачано интересовање правних филозофа и научника за холистичко учење. То није случајно, јер код свих научника само у наизглед различитим дисциплинама све више преовладава уверење о постојању сложене мреже прожетости и међузависности између најразличитијих појава. То важи и за правну филозофију и науку. Захваљујући новим научним открићима све више јача уверење о постојању сложене мреже прожетости и међузависности између света, друштва, државе и права.
Упркос реченом, сва холистички надахнута правна учења садрже један суштински недостатак: утврђивање постојећих и могућих холистичких веза између природе, друштва државе и права, суштински је статичко и односи се само на стварне државе и права. Те везе се активирају тек када се саставе правни модели који се испитују рачунарском симулацијом. Тада холизам оживљава у виртуелном свету. То значи да се упоредо са стварним светом по први пут успоставља нови, алтернативни пут или приступ виртуелном свету као облику могућег људског истраживања или постојања.
Све теорије, дакле и теорије права, до сада су се бавиле стварним светом. Можда је време да почну да се баве истраживањем новог витруелног света и његовим односом са стварним светом. Део оба та света сигурно јесу држава и право, којима се нарочито бави холистичка теорија права.
Ključne reči
Array
Array
Array