Sažetak
После референдума одржаног 16. јануара 2022. године, на коме су се грађани већином изјаснили за уставне промене, Народнa скупштина је 9. фебруара прогласила Акт о промени Устава. Мада то није општеприхваћено гледиште, истиче се да је тим актом унапређен уставни оквир правосуђа. Укинут је пробни, трогодишњи мандат судија, док је избор свих судија и председника судова прешао у надлежност Високог савета судства. Деполитизован је састав Високог савета судства и унапређена су уставна јемства независности судија, између осталог, обезбеђивањем сталности судијске функције, конституционализовањем разлога за разрешење судија и прецизнијим гарантовањем њихове непреместивости. Ипак, претежнији део посленика правне науке остао је критичан или бар видно суздржан у погледу домашаја спроведених уставних промена. Поред дефицитарног демократског легитимитета сазива Народне скупштине који је одлучивао о уставним променама, истиче се да су уставна јемства независности судства само делимично унапређена уз стварање нових и то прикривених канала за политички утицај. Отуда, контекстуална анализа садржине уставних амандмана указују на то да спроведена уставна реформа не може имати позитивне ефекте на унапређивање владавине права у Србији.