Sažetak
Европска унија и и међународни систем за арбитражно решавање инвестиционих спорова између инвеститора и држава већ су скоро двадесет година у спору поводом политике Европске уније да из надлежности међународних инвестиционих арбитражни судова искључи спорове између инвеститора из Европске уније и држава чланица Европске уније. Различите мере на нивоу Европске уније и покушаји држава чланица ЕУ и Европске комисије да у самим поступцима оспоре надлежност међународних арбитражних судова били су безуспешни све до недавно. У јуну 2022. године први пут је један међународни инвестициони арбитражни суд, у предмету Green Power v. Spain, донео одлуку о ненадлежности због приговора државе чланице Европске уније (Шпаније) да је арбитражна клаузула у двостраном инвестиционом споразуму између Данске и Шпаније неважећа јер је супротна праву Европске уније како је то у утврђено у пресуди Суда правде у предмету Ахмеа 2018. У раду је дат приказ арбитражне одлуке у предмету Green Power v. Spain, као и анализа ове одлуке у сложеном контексту који обухвата велики број међународних арбитражних одлука којима су приговори засновани на приоритету права ЕУ у односу на обавезе из међународних инвестиционих споразума држава чланица одбијени, али који обухвата и низ легислативних мера Европске уније и држава чланица које су усмерене на ограничење ови обавеза. Циљ овог рада је да испита могуће дејство одлуке у предмету Green Power v. Spain на друге арбитражне поступке и у којој мери ће различити аргументи који су довели до одлуке, засновани на међународном праву али и на праву државе у којој је седиште арбитраже, имати значај у другим предметима. Арбитражна одлука је врло детаљна и доноси новину са тезом да право Европске уније може да ужива приоритет као lex superior и то управо захваљујући правилима међународног уговорног права. У том делу је ова одлука значајна и оригинална јер проблему приступа са другачије позиције. Из овог се закључује да би одлука у предмету Green Power v. Spain могла да има утицаја на будуће одлуке чак и ако ово нису једини разлози који су руководили арбитражни суд приликом доношења одлука, јер се међу њима налазе и они који су засновани на праву државе у којој је седиште, а то је такође право Европске уније.