Sažetak
Слобода изражавања представља фундаментално људско право, заштићено основним међународним инструментима о људским правима и националним уставима. Право на слободу изражавања третира се као један од кључних елемената демократског друштва и од суштинског је значаја за остваривање људског достојанства. Међутим, наведено право нема апсолутни карактер и може се, под одређеним условима, подвргнути ограничењима, на шта указују и одредбе Европске конвенције о људским правима, као и пракса Европског суда за људска права.
Судије такође уживају право на слободу изражавања. Иако се учешће судија у расправама о питањима од јавног интереса сматра веома значајним, нарочито када је у питању регулисање статуса судства, природа судијске функције налаже ограничавање слободе изражавања носилаца судијске функције, у циљу очувања повјерења јавности у судску власт и њеног угледа. Јавно изражавање личних ставова може изазвати дилеме у погледу непристрасности судије. У раду ће бити указано на значај заштите слободе изражавања судија, али и на неопходност и легитимност њеног ограничавања. Испитаће се законске одредбе којима се регулише право на слободу изражавања судија у Босни и Херцеговини, као и примјери из праксе дисциплинских органа који се односе на остваривање наведеног права. Законска рјешења усвојена у Босни и Херцеговини биће упоређена са одредбама усвојеним у другим земљама и подвргнута критичкој евалуацији.