Sažetak
Сажетак: у раду се критички анализирају одредбе амандмана на Устав које се тичу промене положаја јавног тужилаштва, усвојене 2022. године. Трећа по реду иницијатива за делимичну промену Устава, уродила је плодом. Измењене су одредбе које су уређивале уставни положај правосуђа и то са почетним циљем да се појачају гаранције независности судства и самосталности тужилаштва. Одређени кораци који би ишли у правцу остварења задатог циља могу се препознати у одредбама амандмана који су, што се сматра кључним, потврђени и од Венецијанске комисије. Међутим, први утисак који стварају амандманске одредбе је да су оне плод компромиса а тиме делом и недоследне, и то између: иницијатора уставних промена (Владе), репрезентативних представника судија и тужилаца, других чланова радне групе и, напослетку, међународне заједнице. Унутар тог утиска, нови положај јавног тужилаштва превасходно указује да се тужилаштво уздигло на ранг какв ужива засебна судска власт, копирањем одредби о судству, уз тек неколико разлика.