Sažetak
У раду је најпре укратко изложено важеће право у погледу својинских овлашћења етажних власника на заједничким деловима зграде и земљишту на коме је зграда подигнута, да би у том оквиру био испитан законски режим заједничких делова зграде и неизграђеног дела парцеле. Потом су изложене типичне уговорне клаузуле којима се купци посебних делова зграде у изградњи одричу у корист инвеститора права коришћења и располагања појединим заједничким деловима зграде и неизграђеним делом парцеле на којој се та зграда гради (која се експлицитно важећом императивном нормом везују за својство етажног власника). Уочен је широк спектар „развлашћења“ етажних власника у покушају дерогирања правила на којима се темељи право етажних власника да у оквиру стамбене заједнице, по прописаном поступку, одлучују о вршењу навдених овлашћења. Отворена су бројна питања која се постављају у вези са таквом уговорном праксом и дати одговори системским тумачењем релевантих правила. Затим су представљени примери упозорења из солемнизационих клаузула (у вези са могућим дејством и сагласношћу са важећим правом наведених уговорних клаузула), изведен закључак о њиховом драстичном међусобном разликовању и изадвојена она која по нашем мишљењу представљају пример добре јавнобележничке праксе коју треба следити. На основу спроведене анализе, аутори су заузели став о непуноважности оваквих уговорних клаузула и последицама њиховог интегрисања у текст уговора са становишта његове целине, доказујући испуњеност претпоставки зa примену правила о делимичној ништавости уговора.