Sažetak
Изричито уређење последица необразовања потпуне нужне супарничарске заједнице у важећем ЗПП није решило све проблеме. Један од њих је и питање правних последица пресуђења у случају да суд није опазио дефицит потпуне нужне супарничарске заједнице: да ли пресуда има проширено дејство материјалне правноснажности у односу на лице које није било странка, а требало је? У раду овај проблем разматра тако што се након излагања основних појмова приказује стање домаће и референтне стране доктрине и судске праксе. Добијени резултат показује да је владајуће схватање оно које негира проширење правноснажности. Након тога, критички се преиспитују постојеће позиције из различитих перспектива, укључујући и проверу компатабилности владајућег схватања са важећом општом нормом о проширењу субјективних граница правноснажности из чл. 360 ст. 2 ЗПП. У резултату се показује да је проширење правноснажности у овом случају неспојиво са важећим правом, и да треба остати при владајућем схватању.