Sažetak
Сажетак: У чланку су анализиране норме о дереликцији и у одговарајућој мери норме о одржају и фуртуму, које се налазе у Јустинијановим Дигестама и у Гајевим Институцијама. Ради се о повезаним питањима, јер стицање својине на некој ствари путем окупације, или одржаја не сме да пренебрегне вољу власника ствари. Наравно, уколико ствар има власника. Иначе, била би реч о крађи, или другим видовима противправног поступања. Коначна брана да неко одржајем стекне туђу ствар је ипак стварна воља власника ствари. Као што се ствар не може сматрати напуштеном уколико је власник није одбацио својом слободном вољом и на јасан начин. Воља власника да се одрекне ствари (да је дерелинквира) се углавном огледа у његовом фактичком понашању (његовом нечињењу), а не у некаквом формалном акту.