Sažetak
Правни режим ванредног стања уређен је врло оскудно у Републици Српској и у Босни и Херцеговини уопште. Нужно је извршити детаљну позитивноправну и упоредноправну анализу овог правног режима, с циљем формулисања приједлога за измјене Устава и закона Републике Српске. Њихов циљ били би већа правна сигурност и детаљније и смисленије правно нормирање, што би смањивало могућности за злоупотребе државне власти и угрожавање људских права.
Аутори прије свега анализирају уставне норме о проглашењу ванредног стања, функционисању државниох органа и ограничавању људских права током његовог трајања. Долазе до закључка да су уставне норме толико лапидарне, да државни органи, поготово егзекутива, имају широке могућности уређивања ванредног стања и вршења државне власти током његовог трајања, чак и релативно широке могућности ограничавања људских права. Аутори сматрају да је то крајње непримјерено, због чега дају низ приједлога за измјене и допуне Устава Републике Српске, како би правни режим ванредног стања био што потпуније уређен, чиме би могућности злоупотреба државне власти биле знатно сужене.
У другом дијелу рада аутори детаљно анализирају законске и подзаконске норме које се односе на ванредно стање, као и праксу Уставног суда Републике Српске. Указују на то да су подзаконски акти, доношени током ванредног стања, знатним дијелом били у супротности са уставним и законским нормама, чиме су кршена начела уставности и законитости.