Sažetak
Услед ванредних околности које су изазване ковид-19 вирусом, бројне државе су доносиле различите мере за сузбијање епидемије, од којих су многе представљале ограничавање људских права и слобода. Овај рад посвећен је анализи (правних) последица које су изазване епидемијским мерама у Републици Српској донесеним за време ванредног стања. Посебно се анализирају законске одредбе којима се регулише поступање републичких органа у ванредним околностима и подзаконски акти који су својевремено доношени, а део рада ће да буде посвећен и одлукама Уставног суда Републике Српске о наведеним актима. Циљ рада је да се покаже да су подзаконски акти, доношени током ванредног стања, знатним делом били у супротности с уставним и законским одредбама, а нарочито је упадљиво то што су бројне мере доносили ненадлежни органи. Иако је неупитна обавеза државе да у ванредном стању реагује, ипак то мора да чини у складу с начелима уставности и законитости, будући да ванредне околности не могу да буду изговор за нарушавање темељних вредности правног поретка. Из тог угла посматрано, поступање органа Републике Српске у ванредном стању узрокованом ковид-19 вирусом је парадигматично, али као анти-модел.