Sažetak
Захтеви које пред судове стављају извори који регулишу људска права значајно утичу на примену механизма међународног приватног права. Ова констатација се посебно односи на ситуације у којима је потребно пружити дејство промени личног и породичног статуса која је извршена у иностранству. Рад се односи на проблем признавања истополних бракова склопљених у иностранству. У њему се анализирају најважније одлуке Европског суда за људска права у вези са обавезама држава чланица Савета Европе да омогуће правну заштиту и признање истополним заједницама живота, у складу са чланом 8. Европске конвенције о људским правима (заштита приватног и породичног живота). Анализа показује да је данас потпуно јасно да ове државе имају позитивну обавезу успостављања адекватног правног оквира који би партнерима у истополној заједници омогућио уживање извесних субјективних права. Таква обавеза се простире и на истополне бракове склопљене у иностранству и, када је Србија у питању, намеће неодложну законодавну интервенцију.