Sažetak
Одређивање цена у даљој продаји представља посебну врсту вертикалног ограничења у вертикалном споразуму, у којем учесник који послује на узводном тржишту одређује, контролише или ограничава цену по којој ће његов купац даље продавати робу. Према Уредби 2022/720 о примени члана 101 став 3 Уговора о функционисању Европске уније на категорије вертикалних споразума и усаглашених пракси изузеће се не примењује на вертикалне споразуме који директно или индиректно, самостално или у комбинацији са другим факторима под контролом страна имају за циљ ограничавање права купца да слободно одређује продајну цену, што не искључује могућност да добављач одреди максималну продајну цену или препоручи продајну цену, под условом да није реч о фиксним или минималним продајним ценама које су последица притиска или подстицаја било које стране. Одређивање минималних или фиксних цена у даљој продаји представља тешко ограничење, а споразуми који га садрже не могу уживати погодности групног изузећа из чл. 2 Уредбе 2022/720.
Предмет анализе у раду је правно регулисање вертикалних споразума у којима је утврђена минимална или фиксна цена у праву конкуренције Европске уније, као и начини одређивања таквих цена у даљој продаји. Проблем ће бити сагледан разматрањем релевантних извора права, праксе Европске комисије и Суда правде Европске уније и доктринарних схватања.