Sažetak
Вештачка интелигенција постаје све значајнији фактор у друштвеном и привредном животу. Будући да је способна да велики део послова обави једнако добро или чак и боље и брже него човек њена употреба постаје широко распрострањена од нпр. обављања једноставних задатака у производним погонима, учешћа у закључивању уговора путем интернета, до учешћа у дијагностици и оперативним захватима у медицини. Мада стога представља огроман потенцијал за напредак и развој друштва и побољшање квалитета живота појединца, она са собом носи и значајне ризике. Питање правног субјективитета вештачке интелигенције постављено је знатно пре него што је она постала тако значајан фактор у правном промету. Али је у последњој деценији оно постало посебно актуелно. И поред тога, у доктрини постоји несагласност већ на терминолошком плану, а потом у погледу ставова о томе да ли вештачкој интелигенцији треба признати својство правног субјекта или не. У раду су приказани различити аргументи на којима су аутори који заговарају признавање правног субјективитета засновали свој став, као и разлози на којима други аутори заснивају свој скептицизам према ширењу круга правних субјеката у корист вештачке интелигенције. На крају рада, на основу анализе изложених ставова и аргумената аутори заузимају став о томе да ли и под којим условима вештачкој интелигенцији треба признати правни субјективитет.