Sažetak
Седнице скупштине акционарског друштва су традиционално биле физичке седнице. У последње две деценије законодавства учестало дозвољавају и тзв. хибридне седнице, које омогућавају акционарима да учествују на седницама електронским путем, али и да физички дођу у место одржавања седнице. Коначно, након недавно окончане пандемије дошло је до даље либерализације, те све већи број држава дозвољава и виртуелне скупштинске седнице. Србија у овом тренутку не познаје и не дозвољава виртуелне седнице, али се треба заложити за њихово pro futuro законско уређење. Циљ овог рада је да се појмовно прецизно одреде виртуелне седнице, да се укаже на њихове предности и недостатке, да се прикажу одабрана упоредна законодавства која уређују ову врсту седница, као и да се анализирају нека конкретна питања која би требало да покрије законска регулатива виртуелних седница. На овај начин би се српском законодавцу дале одговарајуће препоруке око начина уређивања ове врсте седница, водећи притом рачуна о свим потенцијалним проблемима које виртуелни карактер ових седница индукује.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array