Sažetak
Конститутивна повеља Свете Горе (1926.) је правни акт чији Нацрт из 1924. године обележава стогодишњи јубилеј. Аутор у истраживању примењује компаративистички приступ правном уређењу Свете Горе до Х века и његовом ефекту на актуелни Статут. Облици светогорског уређења, засновани на Катедри стараца, Атанасијевом и Цимискијевом типику, успели су да се у фрагментима одрже упркос војним окупацијама, политичким и другим реперкусијама. Регулисање правног субјективитета над Атонским полуострвом, круцијална је околност и најважнији прилог настанку предметног извора права. Аутор нас упознаје са широким опусом уставно-правних решења прописаних Конститутивном повељом, као и са Декретом којим је држава Грчка званично потврдила и представила најзначајнији светогорски правни акт. Циљ аутора је да истраживањем подстакне стручну јавност на обележавање двоструког јубилеја 2026. године: сто година од доношења и сто година примене Конститутивне повеље.