Sažetak
Рад се бави истраживањем јединствених карактеристика два важна правна института: управне тужбе и уставне жалбе. Иако се ови правни механизми могу описати уопштено, њихова примена у пракси захтева суптилно разумевање које превазилази пуко теоријско знање. Циљ рада је да продуби теоријско и практично разумевање ових института кроз анализу њихових специфичних унутрашњих структура које их издвајају од осталих правних средстава.
Основна теза рада подупрта је са три подтезе, које истичу специфичности поступака који се иницирају управном тужбом и уставном жалбом. Оне укључују њихов над-институционални карактер, предмет контроле, и дубину анализе која се спроводи у процесу одлучивања. Рад се нарочито фокусира на правне системе у којима су централизовани управни и уставни судови засебне институције, док се истовремено разматрају и системи у којима су ове функције распршене у оквиру општег судства.
Закључак рада је да управна тужба, која историјски претходи уставној жалби, дели значајан „правни ДНК“ са њом, што их чини посебним у односу на друга правна средства и поступке. Ова веза наглашава управну тужбу као претечу уставне жалбе у системима са централизованим уставним судовима.