Sažetak
Пре нешто више од годину дана ступила је на снагу Конвенција о признању и извршењу страних судских одлука у грађанским или трговинским стварима, закључена 2019. године под окриљем Хашке конференције за међународно приватно право. Имајући у виду историјат њеног настанка, квалитет решења, као и амбиције њених најгласнијих пропонената, може се очекивати да ће ова Конвенција у будућности постати веома значајан извор међународног приватног права. У светлу потенцијалног разматрања потребе приступања Србије овој Конвенцији, корисно је детаљно упоредити режиме признања страних судских одлука прописане домаћим Законом о решавању сукоба закона са једне и Конвенцијом са друге стране. Анализе показују да, упркос одређеним разликама (пре свега на плану тзв. јурисдикционих филтера, посебног решења за признање одлука о накнади штете и проблема признања одлуке у ствари у којој поступак пред судом државе признања још увек траје), које су превасходно последица разлике у природи двају извора права и тренуцима у којима су доношени, суштинских разилажења тих система заправо и нема. Штавише, Конвенција садржи веома богат и софистициран систем ограничења примене одређених својих делова, што потенцијално заинтересованим државама, па тако и Србији, може да олакша дилеме које се јаве приликом разматрања потребе приступања.