Право и реторика у Цицероновом говору у одбрану Гнеја Планција

Sažetak

Цицеронов говор у одбрану Гнеја Планција (Cnaeus Plancius) одржан је у рану јесен 54. године пре н. е., непосредно пре или после говора у одбрану М. Емилија Скаура. Планције је освојио функцију едила за 54. годину победом на изборима, али како то у Риму није било неуобичајено, његов побеђени конкурент М. Јувенције Латеренс оптужио га је за изборну корупцију/превару (ambitus). Цицерон који је заступао одбрану – по сопственом обичају – последњи је узео реч. Цицерон је био у присној вези са оптуженим, јер га је за време његовог прогонства Планције, који је тада био квестор у Македонији, прихватио, што је говорник сматрао правим спасавањем живота. Мада је Цицерон донекле, али не баш исцрпно реаговао на главне ставке оптужбе, он је својим говором пажњу слушалаца усмерио са личности и поступака оптуженог на своју сопствену личност. После кратког приказа историјске позадине спора, аутор прелази на детаљнију анализу случаја Pro Plancio, на испитивање Цицероновог начина реторичког руковања чињеницама, који, ради лакшег разумевања, у многим тачкама посматра паралелно са раније анализираним говором Pro Murenа.