Sažetak
Питање правног статуса платформских радника већ дуже време окупира пажњу стручне јавности, али и даље остаје без јединственог одговора. Најповољније решење за саме платформске раднике темељи се на идеји о њиховом изједначавању са запосленима из разлога што претпоставља да уживају сва права из радног односа. Насупрот овом ставу је идеја о успостављању одређеног (ограниченог) обима права која би уживали радници платформе. С тим у вези поставља се питање која су то права и који је њихов обим, са чим у вези се у радноправној теорији јавља неколико алтернатива. Прва се заснива на успостављању посебне правне категорије за платформске раднике, за које је предвиђено уживање ограниченог скупа права из радног односа. Тако су поједине земље, попут Велике Британије, предвиделе посебан статус за лица која обављају послове ван радног односа, па самим тим и уживају одређена права по основу свог рада. Друга алтернатива долази од Међународне организације рада која сугерише три групе права која се могу и морају применити на платформске раднике, наводећи у том контексту своје специфичне изворе којима се успостављају међународни стандарди у погледу појединих права. На крају, свој нормативни одговор на предметно питање даје и Европска унија кроз усвајање Директиве о побољшању услова рада платформских радника. Аутори кроз ово истраживање анализирају поменута различита решења за имплементирање услова достојанственог рада платформих радника.