Sažetak
Да би било пуноважно, завештање као правни посао mortis causa мора испунити одређене услове који су дати у сваком конкретном правном поретку. У српском праву, начелно посматрано, правно дејство може да произведе само завештање које је сачинило завештајно способно лице, слободно изражавајући своју вољу, чија је садржина у складу са принудним прописима и правилима морала, а које је сачињено у неком од облика прописаних законом. Недостатак било ког од наведених елемената, чини завештање непуноважним.
Правни поредак сваке државе вреднује разлоге неважности завештања и сходно томе их разврстава на ништава и рушљива завештања. Ништавост као врста грађанскоправне санкције има за циљ да ојача правну сигурност, штитећи општи интерес и сигурност правног промета. Рушљивост, са друге стране, као санкција слабијег правног дејства, пре свега дира у приватне интересе заинтересованих лица, па су стога и њени домети ужи. Закон о наслеђивању Србије на јасан и прецизан начин раздваја ништава од рушљивих завештања у погледу узрока који до њих доводе, круга лица која се могу позивати на њих, рокова у којима је могуће истицање њиховог постојања, као и правних последица поништаја. Иако су начелно у оквирима класичних разлога неважности правних послова садржаних у Закону о облигационим односима, неки од разлога ништавости и рушљивости, као и поједини процесни аспекти неважности завештања, уважавајући његове специфичности као правног посла mortis causa, наследноправним прописима прилагођени су материји завештајног наслеђивања.
У раду се сагледавају управо начини на који су у српском, али и осталим појединим савременим правним уређењима, као што су немачко, аустријско, француско и руско право, регулисана претходно споменута питања, при чему се у фокусу пажње аутора налазе законска решења која су прихваћена у домаћем праву. На темељу њиховог сагледавања, консултујући истовремено ставове актуелне правне доктрине и судске праксе, као и узимајући у обзир поједине добре солуције уочене у упоредном праву, аутори износе одговарајуће предлоге који би могли допринети унапређењу законске регулативе посвећене разлозима неважности завештања у законодавству Србије de lege ferendа.