Sažetak
У теорији je дуго доминирало мишљење да су непокретне ствари оне које се не могу преместити са једног места на друго а да се не оштети њихова суштина, a да су покретне њихова супротност. Научна достигнућа и техничкотехнолошки напредак учинили су то традиционално схватање анахроним. Од суштинског значаја за непокрентости није могућност физичког преноса, већ одређивање њеног места, односно лоцирањe (лат. locus).
Садашњем степену друштвеног развоја и правне науке, одговара мишљење да су непокретне ствари у имовинскоправном смислу оне које се трајније налазе на тачно одређеном делу површине планете Земље и које се по закону сматрају непокретним. Насупрот томе, покретне ствари су нестационарне, оне чији положај не мора бити тачно, па ни уопште одређен, да би биле објект права својине, правног промета итд.
У овом раду посебна пажња је посвећена земљишту варијабилног (променљивог) положаја, као што су клизишта и слободно пловећа острва.