Sažetak
Људско достојанство је у Србији конституционализовано као уставна вредност, као посебно људско право, али и као сегмент појединих људских права. Осим што је проширена сфера конституционализовања људског достојанства, каталог људских и мањинских права започиње управо правом на људско достојанство. Та чињеница сведочи о посебном значају тог права. Ипак, право на људско достојанство је и даље на маргини научно-истраживачких подухвата у Србији. Уједно, Уставни суд није конзистентан у развијању уставносудске доктрине права на људско достојанство. Не само да се његово становиште радикално променило, већ се у претежнијем броју тих предмета Уставни суд само декларативно позивао на право на људско достојанство не одређујући ближе шта је садржина тог права. Недоследност Уставног суда има за последицу несигурност у вези са домашајем тог права, тако да се и после приближно две деценије важења Устава не може са сигурношћу говорити о томе шта чини минимално језгро права на људско достојанство.