Sažetak
Принцип сваког савременог демократског друштва подразумева поделу власти на законодавну, извршну и судску. Ако нема поделе између ове три гране власти и ако нису испуњени услови да судска власт буде независна од законодавне и извршне, то неминовно доводи до непоштовања људских права и слобода, кршења политичких слобода и непостојања владавине права. Независност судства је основни елемент за остваривање уставне парламентарне државе, пре свега као гаранта заштите људских, политичких и мањинских права.
Уобичајенa је пракса да служба безбедности у демократској држави мора тражити судски налог када жели да изврши надзор и друге истражне поступке против неког лица или групе лица. Тај налог је, обично, прилично конкретан у појединостима у вези са врстом надзора који се одобрава, против кога и колико дуго траје, као и који је законски основ за спровођење. Судови и правосудни органи имају директан утицај на заштиту права појединаца и на спровођење демократске контроле над државним институцијама, а посебно над институцијама извршне власти где спадају и службе безбедности.
У овом раду истраживаће се и анализирати на који начин судске власти у Републици Србији врше контолу поштовања уставности и законитости у примени посебних поступака и мера и посебних мера, односно посебних доказних радњи, које службе безбедности примењују у заштити националне безбедности.
Кључне речи: судска власт, службе безбедности, људска права и слободе, демократија, контрола, посебни поступци и мере.