НЕДОСТАЦИ ЛЕГИСЛАТИВНО-ТЕХНИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА ПРИСТАНКА ПОВРЕЂЕНОГ КОД ТРГОВИНЕ ЉУДИМА: ДА ЛИ ПАЛЕРМО ПРОТОКОЛ ЗАБРАЊУЈЕ ПРОСТИТУЦИЈУ?

Sažetak

Писац се у раду бави питањем пристанка повређеног на сексулано и радно искоришћавање у одредбама Протокола о спречавању, сузбијању и кажњавању трговине људим нарочито женама и децом на Конвенцију УН о транснационалном организованом криминалу. Истражујући претпоставку на којој стоји већина у науци, а према којој није могуће да пасивни субјект кривичног дела пристане на искоришћавање, писац налази да легислативно-техничко обликовање одговарајућих одредби Протокола није задовољавајуће. Изједнацавање свих начина извршења радње трговине људима није логички могуће. Немогуће је учинити једнаким дејство принуде или обмане са давањем или прихватањем материјалне користи као начина извршења радње трговине људима на давање пристанка код људи. Прва два уколико су употребљени код сексуланог искоришћавања воде силовању уместо трговини људима, што је правнодогматска препрека таквом легислативнотехничком приступу Протокола. Други може водити трговини људима, према оном сто је дато одредбама Протокола, али писац приговара овом решењу са позиција криминалне политике. Када је у питању пристанак пасивног субјекта на сексуално искоришћавање такав легислативно-технички приступ забрањује класичну проституцију, а када је у питању радно искоришћавање одредба замењује материјлану награду као кљуцни механизам који уређује односе на тржиштима радне снаге са кривичнопранвом принудом.