Sažetak
Безбједносна ситуација на глобалном нивоу посебно се погоршала при крају 20. и на почетку 21. вијека. Тероризам је постао једна од највећих пријетњи данашњице. Мете су постали физички и технички објекти, инфраструктурни објекти, комуникације стратешког значаја, разни државни и међународни системи од виталног значаја за функционисање држава и међународне заједнице и наравно људски животи. Поред мјерљиве штете на овим објектима и системима, тероризам, због својих застрашујућих брахијалних физичких метода изазива и велики страх и ужас. Страх и ужас захватају све слојеве друштава, од дјетета па све до представника највиших органа извршне власти. Толики страх доводи до промјена праваца званичних политика држава и међународних организација.
У овом раду ћемо анализирати кризне ситуације ријешене ангажовањем специјалних јединица полиције. Прикупљањем, анализирањем, интерпретацијом и представљањем квантитативних и квалитативних података који одређују основне елементе кризне ситуације, односно сагледавањем кризних ситуација кроз научну статистичку методу, направићемо увид у способност и ефикасност полиције у супротстављању тероризму. Овакав приступ омогућиће да се закључи који су то фактори који одређују оперативност полицијских специјалних јединица. Такође ћемо моћи закључити шта је то потребно предузимати да би се таква оперативност задржала на потребном нивоу.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array