Sažetak
Uvod: Kašalj je najčešći simptom kod dece i može ukazivati na različita patološka stanja. Objavljeno je nekoliko međunarodnih smernica sa ciljem da standardizuju i poboljšaju procenu i lečenje kašlja. Nepoštovanje uputstava često dovodi do neoptimalnog kvaliteta nege pacijenata. Naš cilj je bio da istražimo pridržavanje srpskih pedijatara primarne zdravstvene zaštite najnovijim međunarodnim smernicama o dijagnostici i lečenju kašlja.
Metode: Istraživanjem su obuhvaćeni pedijatri koji rade u domovima primarne zdravstvene zaštite u Srbiji. Dobili su upitnik koji je osmislio tim pulmologa koji je uključivao pitanja o izboru dijagnostičkih i terapijskih pristupa za akutni i hronični kašalj.
Rezultati: Većina pedijatara primarne zdravstvene zaštite ocenila je vrednost međunarodnih smernica kao iskoristljivu. Međutim, skoro 70% je izjavilo da propisuje biljni sirup za akutni kašalj. Hronični kašalj se leči uglavnom ekstraktom bršljana, bronhodilatatorima i antihistaminicima. Većina lekara se izjasnila pozitivno o biljnim lekovima, a negativno o alternativnoj medicini. Oko 73% njih je izjavilo da ne koristi rendgenski snimak grudnog koša kao deo dijagnostičke procedure.
Zaključci: Pedijatri u Srbiji u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se ne pridržavaju u potpunosti međunarodnih smernica u vezi sa dijagnostikom i lečenjem kašlja. Razloge za nepridržavanje smernica treba dalje istražiti.