ЗНАЧАЈ ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КЉУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА У 21. ВЕКУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Sažetak

На динамичном и променљивом тржишту рада све више се примећује несклад између потражње и недовољне понуде квалификованих кандидата. Аутори су поставили задатак да идентификују скуп компетенција које се сматрају кључним у 21. веку и које треба активно развијати у високошколским установама. У том контексту формулисан је циљ рада: идентификација кључних компетенција које су циљано, плански и систематски имплементиране у образовни систем. Истраживање је спроведено на узорку од 137 студената на два приватна универзитета у Републици Србији. Утврђено је да постоје јаке корелационе везе између одређених компетенција развијених током студија и независно од студија. Студенти са боље развијеним истраживачким вештинама такође имају и веће способности у управљању информацијама. Резултати факторске анализе подржавају поделу вештина на две групе компоненти. Прва група компоненти је номинално повезана са статичким компетенцијама и може се дефинисати као урођени когнитивни капацитет појединца за ефикасно управљање и разумевање различитих облика понашања. Друга група компоненти препозната је као еквивалент динамичких компетенција чији капацитет зависи од утицаја спољних фактора да обезбеде висок ниво њихове применљивости од стране појединаца.