Инциденца карцинома простате на поновљеним биопсијама код пацијената са претходно дијагностикованом високо степеном простатичном интраепителном неоплазијом и атипичном ситно ацинарном пролиферацијом на иницијалној биопсији
Scindeks Asistent Scindeks Asistent

Kako citirati

1.
Arsić D. Инциденца карцинома простате на поновљеним биопсијама код пацијената са претходно дијагностикованом високо степеном простатичном интраепителном неоплазијом и атипичном ситно ацинарном пролиферацијом на иницијалној биопсији. PONS [Internet]. 25. Januar 2014. [citirano 20. Septembar 2026.];10(3). Dostupno na: https://test.aseestant.ceon.rs/index.php/pomc/article/view/4829

Sažetak

Високо степеној простатичној интраепителној неоплазији (ВСПИН) и атипичној ситно ацинарној пролиферацији (АСАП) посвећена је изузетна пажња као најважнијим преканцерозним лезијама простате и сигнификантној удружености са аденокарциномом простате (АП). Циљ истраживања је био да се уради упоредна анализа ВСПИН и АСАП нађених на иницијалној биопсији и АП дијагностикованог на поновној биопсији у односу на број узетих исечака и број захваћених исечака. Анализирано је 536 пацијената са урађеном игленом биопсијом простате. Примењене су патохистолошке методе истраживања. Пацијенти односно иглене биопсије простате сврстане су на основу броја узетих узорака у три групе: I група  2-7 узорака (275 сл), II група 8 – 10 узорака (131 сл) и III група 11-12 узорака (130 сл.) биопсије простате. Такође, према броју иглених узорака простате захваћених са ВСПИН и/или АСАП сврстане су у две групе: монофокално (захваћен један иглени узорак простате) и мултифокално (захваћено 2-4 иглених узорака простате) захватање. ВСПИН и/или АСАП су нађен у I групи укупно у 80/275 сл (29.1%), у II у 50/131 сл. (38.2) и у III групи у 58/130 (44.6%). Од 201 сл. са ВСПИН и/или АСАП ребиопсија је урађена у 55 сл. (45 сл. са ВСПИН, 7 сл са АСАП и 3 сл. ВСПИН/АСАП).   Од 55 сл. са дијагностикованим ВСПИН и АСАП на првој биопсији, АП је у ребиопсији нађен у 26 сл. (47.3 %). АП је нађен  у ребиопсији у 18/45 (40.0%), са ВСПИН на иницијалној биопсији, у 5/7 сл. (71.4%) са АСАП и у сва 3 (100%) сл. са истовременим ВСПИН/АСАП. Од 22 сл. монофокалног захватања ВСПИН и/или АСАП у 8 сл (36.4%) је у ребиопсији био нађен АП, а у 33 сл. мултифокалног захватања у ребиопсији је у 18 сл. (54.5%) нађен АП.

Постоји статистичко значајно већи ризик од налазе АП на ребиопсији, код ВСПИН и АСАП дијагностикованих на иницијалној биопсији. Постоји статистички значајна корелација у детекцији ВСПИН, АСАП и АП у односу на број узетих исечака, као и статистички значајно већа учесталост код мултифокалног захватња у ребиопсији.
DOI: 10.5937/pomc10-4829