Sažetak
Talus prenosi težinu celog tela na stopalo i zbog toga predstavlja važan faktor stabilnosti i posture. Preduslov za uspešno lečenje preloma vrata talusa je poznavanje anatomije, mehanizama koji dovode do preloma vrata talusa, potencijalnih komplikacija svih metoda lečenja, kao i indikacija za operativno lečenje. Oko 55% površine talusa prekriveno je zglobnom hrskavicom, a dislokovani prelomi dovode do destabilizacije više zglobova. S obzirom da prelomi nastaju dejstvom jakih sila, lako dolazi do kominucije i/ili dislokacije. Prelomi vrata talusa se mogu dogoditi kao izolovana povreda, kao i u sklopu politraume (pad sa velike visine, saobraćajni udes). Osnovna alatka za postavljanje tačne dijagnoze kod sumnje na prelom talusa je rentgenska dijagnostika. Multislajsna kompjuterizovana tomografija je najkorisnija za proučavanje obrasca preloma, i nezamenljiva je u planiranju operativnog lečenja. Hokinsova klasifikacija preloma vrata talusa, iz 1970. godine, ostala je u upotrebi do danas, a preporučene metode lečenja se razlikuju u zavisnosti od tipa preloma. Osnovni cilj lečenja jeste anatomska repozicija. Anatomske karakteristike talusa, specifična vaskularizacija i mehanizam delovanja „jake sile“ u nastanka preloma su izazovi za pravilnu kliničku evaluaciju i optimalno lečenje preloma talusa. Ovaj rad ističe neophodnost odličnog poznavanja hirurških tehnika za odabir adekvatne metode lečenja, kako bi se predupredile neželjene posledice po pacijenta, koje u slučaju neoptimalnog lečenja, mogu biti jako teške.
Ključne reči
Array
Array