Abstract
Сажетак: Уредба Брисел II bis ступила је на снагу 1. августа 2004.г. а почела је да се примењује 1. марта 2015.г. Десет година њене примене од стране судова држава чланица дало је повода тумачењу њених одредаба о чему сведоче предлози упућивани Суду ЕУ ради доношења одлука о претходним питањима: два предлога се односе на брачну материју а осамнаест на материју родитељске одговорности. Суд приликом тумачења у првом реду примењује систематско и циљно тумачење ради стварања аутономних појмова који треба да обезбеде једнака права и обавезе свих субјеката који потпадају под персонално поље примене Уредбе. Ти појмови имају различито значење од оних које им дају поједина национална права и тако обезбеђују кохерентност права Уније, а такође и унификацију или хармонизацију националних права. У раду се приказују неки од аутономних појмова права Уније у области коју покрива Уредба. Изабрани су у првом реду по мерилу њихове употребљивости у примени домаћег права у којем су ти појмови присутни у различитим изворима, или о којима се расправља приликом предстојеће хармонизације српског права са правом ЕУ. На крају се даје и преглед оних питања и одредаба Уредбе које – по претходној оцени Комисије у Извештају о примени Уредбе – захтевају појашњења и побољшања у евентуалним будућим изменама.